Podsjećanje na 1991. kao temelj današnje RS
Čelnik vladajuće stranke u Republici Srpskoj Milorad Dodik ponovno je javno veličao osobe osuđene za ratne zločine u Bosni i Hercegovini, tvrdeći da su nepravedno kažnjene.
Učinio je to u govoru na Palama, gdje su vlasti RS-a organizirale svečanost povodom 35. obljetnice osnivanja takozvane Skupštine srpskog naroda u BiH. Riječ je o tijelu koje je 1991. godine, suprotno ustavnom poretku, formirao dio zastupnika srpske nacionalnosti u Skupštini tadašnje SR BiH, s ciljem sprječavanja njenog izdvajanja iz krnje SFRJ, koju su već napustile Slovenija i Hrvatska.
Dodik je taj događaj nazvao temeljem na kojem danas počiva Republika Srpska.
Veličanje osuđenih za genocid i najteže zločine
Posebne zasluge za stvaranje RS-a, prema njegovim riječima, pripadaju trojici osuđenika za najteže ratne zločine, uključujući i genocid – Radovanu Karadžiću, Momčilu Krajišniku i Ratku Mladiću.
“Nažalost, mnogi su utamničeni neopravdano. Ne smijemo nikada odustati od velikana naše nacionalne i povijesne borbe, Karadžića, Krajišnika i generala Mladića”, poručio je Dodik.
Okupljeni su njegove riječi pozdravili pljeskom. Na svečanosti su, među ostalima, bili ministar obrane Srbije Bratislav Gašić te srbijanski i ruski veleposlanik u Bosni i Hercegovini.
Dodik je u istom govoru poručio da Republika Srpska “sigurno nije genocidna”.
Народна скупштина Републике Српске основана је као политички одговор на тадашње околности и као институционална заштита српског народа. Њена улога била је да донесе организационе акте и законе неопходне за успостављање институција Републике Српске, међу којима су били и закони о Влади и Војсци Републике Српске.
Важно је да се присјетимо тих догађаја и чињенице сагледамо из угла данашњег времена. Народна скупштина формирана је неколико мјесеци прије почетка оружаног сукоба, што показује да оснивање институција Републике Српске није било повод за рат.
Током рата Народна скупштина је била централно мјесто доношења политичких одлука, утврђивања преговарачких платформи и разматрања мировних рјешења. Донијела је одлуку да Србија у име Републике Српске води преговоре и потпише Дејтонски мировни споразум. Прихватили смо споразум који није био у потпуности по нашој вољи, али којим је Република Српска међународно верификована као политички субјект.
Зато је важно да чувамо зрелост, континуитет и политичку свијест о значају наших институција и права српског народа.
Посебно желим да истакнем улогу предсједника Александра Вучића @avucic и његов наступ у Генералној скупштини Уједињених нација поводом резолуције о Сребреници. Показао је одлучност да брани српски народ и одиграо историјску улогу у очувању његове слободе и позиције, како у Србији, тако и у Републици Српској.
— Милорад Додик (@MiloradDodik) October 24, 2026
Poruka da nema suživota i otvoreno priznanje: Ja sam nacionalist
U nastavku govora Dodik je zaključio da je, kao i 1991. godine, i danas u Bosni i Hercegovini nemoguć bilo kakav dogovor s Bošnjacima, koje je uporno nazivao muslimanima.
“Nemamo mi više ništa zajedničko s muslimanima”, rekao je, ponovno iznoseći tezu o opasnosti od islamizacije Europe, protiv koje se, kako tvrdi, Srbi moraju boriti.
Svoj politički profil sažeo je u jednoj rečenici: “Ja sam nacionalist, odmah da vam kažem. Nisam takav bio, sada jesam”.
Na kraju je ustvrdio da su svi Srbi danas “jedinstveni i integrirani”, a za to je zahvalnost uputio, kako je rekao, bivšem srbijanskom predsjedniku Aleksandru Vučiću.
Nacionalnoplus